Захваљујући оствареној квалитетној сарадњи са истакнутим француским стручњаком из области геополитике, др Пјером Емануелом Томаном, Центар за друштвено-политичка истраживања Републике Српске објавио је његов рад, сачињен посебно за ту прилику, под насловом „Које су перспективе Европе и српског свијета у новој геополитичкој конфигурацији узрокованој сукобом у Украјини?“. Рад је изворно објављен на енглеском језику током 2023. године. Усљед великог интересовања те исправних предвиђања развоја догађаја, његов рад сада објављујемо и на српском језику, чинећи га тако доступним домаћој јавности.
Др Томан је професор на Институту за друштвене, економске и политичке науке у Лијону, Француска (ISSEP) и Католичком универзитету виших студија (ICES) ЛаРош сир Јон, такође у Француској. Истовремено, оснивач је и предсједник међународне асоцијације „Евроконтинент”, са сједиштем у Бриселу, Белгија. У основи његовог научног истраживања је реформа европског пројекта, заснована на проницљивој геополитичкој анализи и идентификацији заједничких интереса међу нацијама и народима како на европском, тако и на евроазијском нивоу.
У објављеном раду предмет истраживања су глобалне геополитичке промјене, посматране превасходно кроз призму конфликта у Украјини, и њихов утицај на Републику Српску, Балкан и шире, при чему је наглашено да је сукоб у Украјини довео до значајних геополитичких промјена које су имале негативне посљедице по Европу. Према аутору, западне стратегије су појачале тензије, што је довело до повећања конфликата и подјела између западних држава и Евроазије, прије свега Русије и Кине. У својој критици Запада, посебно наглашава акције НАТО-а, које, према његовом мишљењу, доприносе поларизацији и дугорочној геополитичкој нестабилности, повезујући ове политике са историјским преседанима који су само повисили тензије. Томан тврди да су западне политике, слично као у случају распада Југославије, закомпликовале регионалне сукобе, позиционирајући их као идеолошка и економска бојишта. Овакав приступ је допринео политичкој и дипломатској изолацији Европе. Аутор анализира историјске и савремене односе између Европе и српског свијета, са фокусом на начине на које геополитички догађаји обликују положај Србије и српских интереса у новом поретку. Полазећи од односа Запада према Србији и Србима, као и на важност стратегије која одговара на промјене у глобалној структури моћи, аутор указује и на изазове и могућности са којима се суочавају Европа и српски свет у контексту актуелних геополитичких промјена.
Основа на којој др Томан базира своје ставове је наглашена потреба преласка Европе ка мултиполарном свјетском поретку који смањује зависност од доминације САД и НАТО-а. Истовремено, он истиче, да би било пожељно да ова транзиција укључи Русију као партнера, а не као противника, уз успостваљање сарадње између Француске, Њемачке и Русије ради стварања уравнотежене европске безбједносне архитектуре, чиме би се премостиле подјеле унутар Европе и пружила алтернатива америчком стратешком утицају. Полазећи од таквих ставова, аутор сматра да постоји потреба за новим безбједносним уговорима који се фокусирају на недјељивост безбједности широм Европе, са моделом који поштује суверенитет и смањује напетости између НАТО-а и Русије. Таква Европа би била подстакнута да усвоји визију која признаје важност сарадње са другим глобалним силама попут Кине и Русије, чиме би се афирмисао евроазијски безбједносни систем који обезбјеђује стабилност и уравнотежене односе на континенту.
На основу становишта аутора, управо се у таквом контексту стварају прилике за Србију и српски народ у цјелини да оствари своје интересе у простору између сфера утицаја великих сила. Кроз мултиполарни приступ пружила би се већа сувереност и флексибилност у спољној политици.
Сходно глобалним кретањима рад др Пјера Емануела Томана – у којем сугерише визију Европе која приоритет даје регионалној сарадњи, стратешкој аутономији и уравнотеженом приступу међународним савезима, са циљем да осигура стабилан европски поредак који укључује Русију и смањује зависност од спољних сила – истиче се као веома актуелан и као таквог га препоручујемо читацима.