У деценијама након Хладног рата, свијет је свједочио периоду униполарне доминације коју су предводиле Сједињене Америчке Државе и њихови западни савезници. Ова ера, обиљежена ширењем НАТО-а, доларском глобализацијом и наметањем западних норми у глобалном управљању, иако и даље актуелна, сада се суочава са озбиљним изазовима. Растући отпор западном схватању свијета, као једини природан одговор доводи до појаве новог мултиполарног свјетског поретка, гдје колективна снага примарно источних нација све више почиње дефинисати међународне односе. На челу ове трансформације данас се налази управо БРИКС, који се развио од лабаве економске групације тржишта у развоју у потенцијално значајног играча на геополитичкој сцени.
У последњих неколико година, интензивна употреба санкција као геополитичког алата од стране западних сила, посебно САД и ЕУ, преобликовала је стратегије држава које су мета тих мјера. За земље попут Русије, Кине и Ирана, санкције су постале више од економских ограничења — оне сада свакако служе као уједињујући фактор који доноси снажнију сарадњу, па чак и потребу за иновативни приступ рјешавању проблема у оквиру БРИКС-а.
Санкције уведене Русији и Ирану, у комбинацији са трговинским тензијама које укључују Кину, истакле су рањивост ослањања на западне финансијске системе. Ова заједничка изазовна ситуација навела је државе чланице БРИКС-а да развију стратегије које не само да ублажавају утицај санкција већ и прокрчују пут ка економском суверенитету. Те стратегије укључују повећану употребу националних валута у билатералним трговинским споразумима, развој интерних платних платформи и јачање економских и геополитичких веза између држава чланица БРИКС-а ради смањења зависности од западних тржишта и ланаца снабдијевања.
На том трагу због свега горе наведеног, а поготово нових глобалних трендова и потреба, одлучио сам да на међународном научном симпозијуму у Москви под називом „Inventing the Future“ предложим идеју развоја једне платформе која користи технологију вјештачке интелигенције (АИ) како би олакшала међународну трговину и превасходно заобишла санкције, те тако помогла санкционисаним државама и њиховим компанијама да и даље могу да обављају размјену добара и послују без великих препрека. Основна идеја овог концепта јесте да се уз очување пословања и радних мјеста, омогући размјена добара и услуга без употребе традиционалних финансијских система попут СВИФТ-а, јер смо свједоци да у данашње вријеме група држава и међународних институција под њиховом контролом може да укине СВИФТ код и на тај начин онемогући међународне банкарске трансакције. Такође поред овога, циљ ове платформе би био да се путем размјене добара односно „трампе“ плаћање врши искључиво у домаћој валути и без ослањања на валуте као што су амерички долар или еуро.
Управо је самит БРИКС-а у октобру ове године у руском граду Казању представљао критичну прекретницу у еволуцији тих идеја за отпор санкцијама. Западне санкције, које су имале за циљ изолацију и слабљење циљаних земаља, ненамјерно су ојачале ријешеност и сарадњу унутар БРИКС-а. Управо због овога БРИКС више није ограничен само на економску сферу. Геополитичке амбиције његових чланица преобликују глобални поредак, изазивајући западну доминацију кроз стратешку сарадњу и потенцијално ширење чланства. Интеграцијом напора попут кинеске иницијативе „Појас и пут“, руског заокрета ка глобалном југу или иранских стратегија за превазилажење изолације, блок се успоставља као значајна алтернатива западно доминираном статусу кво и не само то, већ он постаје алтернатива и свим земљама које данас траже излаз из партнерства са Западом, као што је Турска или Саудијска Арабија. Када погледамо случај Турске која већ деценијама стоји у преговорима о придруживању Европској унији и растућих тензија са Западом, управо Анкара види БРИКС као обећавајућу платформу за јачање свог геополитичког утицаја. Придруживањем БРИКС-у, Турска би могла да ојача своја економска партнерства и успостави се као кључни мост између Европе, Азије и Блиског истока. Њено чланство не би само проширило домет БРИКС-а у геополитички критичан регион, већ би и повезало блок са периферијом НАТО-а, представљајући јединствену стратешку предност.
Земље БРИКС-а данас заједно представљају преко 40% свјетске популације и 25% глобалног БДП-а, што наглашава њихов значај у обликовању будућности економских и међународних односа. Како овај блок јача своју сарадњу и шири свој утицај, његова релевантност превазилази сопствене чланице, нудећи потенцијалну наду за нације које траже алтернативе и равнотежу према западној доминацији. Такве нације које би могле бити заинтересоване за стратешко и геополитичко партнерство и чланство у БРИКС-у су, наравно, Срби са обе стране реке Дрине, посебно у Србији и Републици Српској.
Геополитичка позиција Србије као моста између Истока и Запада дуго је дефинисала њену улогу у међународној политици, гдје се Србија суочава са сталним изазовима. Захтјеви за приступање ЕУ, посебно признање самопроглашене независности тзв. Косова, притисци за чланство у НАТО савезу, увођење санкција Русији, стављају Београд у несигуран положај. Ови услови не само да угрожавају суверенитет Србије већ и ризикују да поткопају њене историјске савезе и економску стабилност.
У том контексту, БРИКС представља разумну прилику за Србију да утврди пут који чува њен суверенитет. За разлику од Европске уније и НАТО-а, који често намећу политичке услове државама чланицама и партнерима, БРИКС нуди платформу гдје Србија може да се ангажује без компромитовања својих основних вриједности или националног интегритета. Са друге стране Република Српска, се данас такође налази на критичној тачки 33 године од свог оснивања. Присуство предсједника Републике Српске на самиту у Казану указује на напор да се Република Српска усмјери ка блоку који приоритетно третира међусобно уважавање. Република Српска, па и Босна и Херцеговина може остварити користи привлачењем инвестиција у кључним областима као што су енергетика, транспорт и туризам, гдје неискоришћени потенцијал може бити реализован кроз сарадњу са земљама БРИКС-а.
Смањењем ослањања на ЕУ-центричну трговину и инвестиције, Србија, БиХ и Република Српска могу постићи већу економску аутономију. Нова развојна банка БРИКС-а (NDB) може обезбиједити финансијска средства за велики број пројеката који би иначе тешко добили подршку у западно доминираним финансијским системима. Поред тога, нагласак БРИКС-а на узајамним користима и поштовању националног суверенитета осигурава да ове сарадње буду ослобођене политичких услова који често прате западну помоћ.Ово партнерство не само да јача њихове економије већ их позиционира као активне учеснике у настајућем мултиполарном свијету.