Центар за друштвено-политичка истраживања Републике Српске, уз подршку предсједника Владе и Министарства правде Републике Српске организује конференцију „КРИВИЧНИ ПРОГОН КАО ИНСТРУМЕНТ РЕВИЗИЈЕ ИСТОРИЈЕ – УГРОЖАВАЊЕ СЛОБОДЕ МИШЉЕЊА И ГОВОРА ПРЕСУДАМА СУДА БИХ“. Конференција ће се одржати 27. априла у Административном центру Владе Републике Српске.

Историја Европе и савременог свијета јасно показују да је однос према научно утврђеним чињеницама и истраживању једно од основних мјерила разлике између слободних – демократских и, са друге стране, тоталитарних поредака.

У тоталитарним системима – било да је ријеч о нацизму, фашизму, политичком исламу или другим идеолошким режимима – истина је предмет политичке одлуке. Држава прописује дозвољено тумачење историје и друштвено-политичке реалности, а свако одступање је спречавано и санкционисано. У таквим друштвима историја постаје средство власти, а не трагање за истином, док је наука углавном сведена на идеолошку службу.

Супротно томе, модерна демократска цивилизација, изграђена на античком појму logos-а, хришћанском појму истине и просвјетитељском нагласку на разуму, почива на претпоставци да истина није власништво тоталитарних режима. Она се открива кроз слободно научно-стручно истраживање, расправу, сукоб аргумената и стално преиспитивање прошлости и садашњости, те самим тим и будућности.

Посебно је важно нагласити да управо најтежи историјски догађаји – ратови, масовни злочини, страдања народа – захтијевају највећи степен научне слободе. Тамо гдје је присутна тоталитарна политичка идеологија често је искушење политичке инструментализације страдања становништва најјаче. Зато је дужност научника да истрају у истраживању, а не да прихвате коначне или чак понекад пресудама наметнуте недодирљиве политичке и идеолошке наративе.

Покушаји да се одређени историјски наративи законски или политички учине недодирљивим представљају опасан преседан. Углавном се то покреће у име једне жртве или једног догађаја а затим постаје општи, наметнути принцип. Тиме се постепено укида сама могућност слободне науке и научно-стручног истраживања, то јест критичког и слободног мишљења.

Слобода истраживања, дакле, није пријетња правди, демократији и цивилизацији него њен најважнији савезник.

У европској цивилизацији и демократским државама и друштвима правоснажне пресуде заслужују поштовање у правном поретку, али не укидају слободу научног истраживања. Међународно право штити слободу мишљења, изражавања и научног рада, укључујући и мултидисциплинарно испитивање рата, ратних злочина и историјских контроверзи. Оно што је забрањено није научна ревизија историје него подстрекавање мржње, насиља и свјесно злоупотребљавање жртава.

У том смислу, важно је разумјети да свака наметнута истина и наратив који не дозвољавају научно-стручно истраживање и провјеру нису истина већ пропаганда!