У оквиру научног скупа „Косовски завјет: историја и култура памћења у Републици Српској“, вечерас је у Музеју Херцеговине у Требињу отворена изложба „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“.

Један од аутора изложбе Јанко Врачар, музејски савјетник историчар из Музеја Републике Српске каже да посјетиоци имају прилику да виде грбове двадесет најважнијих великашких и владарских породица, почевши од Властимировића закључно са породицом Бранковић.

„Оно што бих посебно нагласио јесте то да су извори за српску средњовјековну хералдику били печати, стари новац и грбовници од којих су најважнији Илирски грбовници, који показују континуитет српске државне мисли која није прекинута Османлијским освајањима у 15. вијеку, већ се наставила и кроз хералдику. Ми ћемо кроз ову изложбу приказати нашим посјетиоцима развој српске хералдике, од најстаријих времена од 9. вијека, до позног средњег вијека“, појаснио је Врачар.

Дејан Дошлић, виши асистент Филозофског Факултета Универзитета у Бањој Луци и аутор изложбе је рекао да су овом изложбом покушали представити дио наше средњовјековне историје, која је актуелна и данас.

„Ми смо се потрудили да изложба буде занимљива свим узрастима, од најмлађих до оних старијих посјетилаца. Изложба је до сада представљена у Музеју Републике Српске у Бањој Луци, као и на Витешком фестивалу исто у Бањој Луци и вољели бисмо да након Требиња, изложба буде отворена широм Републике Српске, али и Србије и других земаља“, додао је Дошлић.

Директор Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске Душан Павловић каже је вечерашњом изложбом почео тродневни научни скуп посвећен Видовданским свечаностима.

„Сутра имамо стручни скуп, симпосион а на Видовдан ће владика Димтрије служити Свету архијерејску литургију у цркви Светог архангела Михаила у Трновом Долу код Билеће, гдје је према предању Влатко Вуковић причестио војску пред бој на Косову. На изложби можете видјети континуитет трајања српског народа на овим просторима, видјећете културно-цивилизацијски и територијални аспект нашег постојања. Зато је важно да се јавност упозна са садржајем ове невјероватне изложбе и овом приликом бих захвалио Музеју Републике Српске, ауторима изложбе, као и руководству Музеја Херцеговине који су били отворени за сваки вид сарадње“, навео је Павловић.

Преузето са: radiotrebinje.com