На фону овогодишњег самита БРИКС-а који се одржава у Казању у Руској Федерацији, додатно су се актуелизовала питања будућности свјетског поретка, нарастајућем значају и снази  глобалне већине, али истовремено и назнака све израженијих системских слабости и рањивости земаља колективног Запада. У таквом контексту Европска унија се суочава са трендовима условљеним свана који је чине својеврсним добровољним геополитичким таоцем, што се најбоље уочава на примјеру Њемачке, предводнику ЕУ, једној од највећих свјетских економија.

Њена умањена продуктивност, која се одражава кроз индустријску и економску стагнацију траје у континуитету већ дужи временски период. Илустрације ради, Њемачка је 2023. године била једина земља групе Г7 са негативном динамиком БДП-а. Иако трговински биланс Њемачке показује одређене знаке стабилизације и опоравка, након изненадног прекида у снабдијевању енергентима током у 2022., значајне флуктуације уочљиве у текућој години наглашавају постојање потешкоћа. Наиме, референтни индекс индустријске производње Њемачке указује на већински негативне флуктуације у односу на базну 2021. годину, истовремено праћене стагнацијом БДП-а окарактерисаним веома ниским растом у текућој години, који је мањи него у претходном периоду.

Индикатор стања Њемачке индустрије се огледа и у намјенској војној производњи, која у ЕУ добија централни значај. Наиме, према најновијем извјештају престижног њемачког Кил института, руске војно-индустријске способности знатно су порасле у посљедње двије године, далеко изнад нивоа материјалних губитака у Украјини, док истовремено, јачање њемачких капацитета напредује изузетно споро. У првих годину и по дана након фебруара 2022. године Њемачка уопште није предузимала мjeре усмjерене ка повећању војних набавки. Поменути извјештај указује и на конкретне размјере диспропориције. С обзиром на велико разоружање Њемачке у претходним деценијама, Њемачка са тренутном брзином набавки неће достићи ниво из 2004. за око 100 година када је ријеч о неким кључним борбеним системима, док истовремено Русија за само шест мjесеци може да произведе цјелокупни актуелни арсенал Бундесвера. Узимајући у обзир обавезе према Украјини, неки капацитети Њемачке чак и опадају.

Не треба губити из вида да повећање војних трошкова може ограничити финансијске доприносе Њемачке буџету ЕУ из којег се подржавају развојни фондови. Са смањеном подршком, слабије развијене државе чланице могу бити суочене са изазовима у одржавању економског раста и социјалне стабилности, што би даље довело до повећања економских разлика унутар ЕУ​. Њемачка, оптерећена притисцима на сопствену економију и јавне финансије, постепено губи своју способност да игра водећу улогу у формулисању политика ЕУ. С обзиром на изражен значај Њемачке унутар  ЕУ, ово би могло довести до фрагментације европских политика. Као посљедица оваквог развоја прилика, недвосмислено ће се продубити ионако врло изражена зависност чланица ЕУ од Сједињених Америчких Држава​.

Међутим, упркос томе да су се њемачки произвођачи донекле успјели прилагодити поремећајима у снабдијевању сировинама и енергентима, дугорочно гледајући стагнација је ипак неминовна, што указује да њени узроци нису искључиво производ глобалних кретања, већ првенствено унутрашње природе саме Њемачке. Свеобухватно сагледавајући, разлози се препознају у демографији и политичким одлукама њемачких власти. Према процјенама, у наредној деценији већина тренутно активних радника из епохе високог природног прираштаја ће отићи у пензију, што ће истовремено значајно смањити број квалификоване радне снаге и довести до рапидног пада броја радно способног становништва усљед старења. Управо тај велики баласт пријети да постане критично оптерећење за њемачки пензијско-социјални систем, посебно када се узме у обзир да пензиона ставка, ионако дефицитарног, државног буџета већ сада тежи ка трећини. Скривени државни дуг Њемачке представља додатни проблем њемачкој економији, те се сматра значајно већим од БДП-а при чему се показује тенденција даљег раста, посебно у комбинацији са будућим нарастајућим пензионим обавезама. Другим ријечима, њемачка социјална држава ускоро неће моћи да подмири тако велики број пензионера.

Повећана војна издвајања у комбинацији са растућим трошковима пензионог система указују да ће Њемачка морати да преусмјери значајан дио буџета на војне и социјалне секторе. Ово би могло додатно смањити расположиве ресурсе за јавне инвестиције у технологију, инфраструктуру и иновације, што је кључно за дугорочну конкурентност економије. У циљу превазилажења проблема недостајуће радне снаге, биће неопходно приступити развоју наталитетне политике и прибјећи болним реформама, које подразумијевају подизање старосне границе за одлазак у пензију, промјене у погледу доприноса и смањењу бенефиција.

Да би надокнадила тренутни и будући недостатак радне снаге, Њемачка је 2015. године отворила своје границе за масовну имиграцију у оквиру своје „Willkommenskultur“ политике. Међутим, квалификације и компетенције мигрантске популације нису задовољиле потребе тржишта рада, што указује да су висока социјална давања у Њемачкој примарна мотивација већине придошлих миграната. Управо је овај приступ и изазвао жустре дебате на унутрашњој политичкој сцени, као и оштре подјеле међу земљама у ЕУ.

Поред високо изражених демографских изазова, дестимулативан утицај по њемачку економију у посљедњих двадесет година има и зелена агенда којом се активно промовише прелазак на обновљиве изворе енергије кроз тзв. Energiewende (енергетска транзиција – енергетске револуција) њемачку стратегију преласка на одрживије изворе енергије. Ова транзиција такође укључује и свеобухватне промјене у законодавству, улагања у нове технологије, активности у упознавању  јавности и слично. Постепено укидање нуклеарне енергије и повезани трошкови реструктурирања енергетског система довели су до значајног повећања цијене електричне енергије. Ово је посебно примјетно у енергетски интензивним индустријама као што су хемијска индустрија и металургија.

Изазови који се налазе пред Њемачком у циљу опоравка привреде, сложени су по својој природи и превасходно захтијевају систематичан и стратешки приступ. Комплексност нагомиланих проблема је дијаметрално супротна спремности њемачких политичара да их ријеше, с обзиром да неопходна рјешења доводе у питање њихов останак на власти. Размјере актуелних проблема могу само да расту што се дуже буде чекало на примјену неопходних мјера, са посљедицама не само по Њемачку, већ и ЕУ.

Доводећи се у ову ситуацију, Њемачка показује намјеру да своју фрустрацију испољи над онима које види слабијима од себе. Тиме се намеће неопходност Републике Српске да, у сваком погледу, проналази и развије алтернативне механизме дјеловања и ван колективног Запада путем којих ће ојачавати сопствене капацитете.