Директор Центра за друштвено-политичка истраживања Душан Павловић изјавио је да је у овом тренутку, када се одлучује о резолуцији о Сребреници, неопходно јединство цијелог српског народа, јер се сада воде одлучујуће и преломне битке за опстанак Срба, те истакао важност најављеног сутрашњег окупљања у Бањалуци.
– Они покушавају сад све безочније, без рукавица, често без неких добрих планова да нас ломе и уништавају – навео је Павловић и нагласио да, с друге стране, српски народ има срећу да је већина политичког руководства у овом тренутку у Српској спремна да се жртвује за Републику Српску.
Покушај наметања резолуције, односно наметања Србима квалификације која не одговара реалности и чињеницама, дјело је оних који имају крваве руке и у прошлости су одговорни за милионска страдања и геноцид над неколико народа, навео је Павловић и додао да се ништа није мијењало још од Другог свјетског рата.
– Када су Нијемци ушли у Београд након варварског бомбардовња и уништавања архиве Националне библиотеке 1941. године, они су организовали хапшење и процесуирање организатора протеста 27. марта 1941. године. Они су тада процесуирали Србе, јер не могу да опросте да су се некакви Словени, како они кажу нижа раса, усудили успротивити савезу са њима, као вишом расом – истакао је Павловић.
Он је рекао да је тако и данас, те да се сљедбеници нацизма слично опходе и према народу и према легитимно изабраним званичницима, а сличност види у поступању Кристијана Шмита који се, према Павловићевим ријечима, понаша као нацистички гаулајтер.
– Он је одлучио да доноси некакве одлуке, да стави Устав на страну, који је дио Међународног мировног споразума, да објављује своје одлуке на некаквом веб сајту и да, као и ови његови преци, процесуира оне који су се усудили, за Бога неки Словени, Срби, да се супротставе одлукама и размишљањима њега као припадника више расе Њемачке. Нама је то несхватљиво, али то је управо модус и концепција њиховог размишљања и менталног склопа – навео је Павловић.
ЗЛОЧИНЕ У СРЕБРЕНИЦИ ЧИНИЛИ ОДМЕТНУТИ ВОЈНИЦИ, РИЈЕЧ ЈЕ О РАТНОМ ЗЛОЧИНУ, А НЕ ГЕНОЦИДУ
Павловић, који је и дипломант Међународног института за проучавање Холокауста Јад Вашем у Израелу, рекао је да се дешавања у Сребреници не могу квалификовати као геноцид јер није постојала намјера за уништење значајног дијела групе с циљем уништења једног народа, те је с друге стране извршен злочин над заробљеним војницима 28. дивизије такозване Армије БИХ.
– Према мојим процјенама, истраживањама према свим муслиманским, бошњачким документима, изјавама преживјељих и форензичким доказима, страдало је између 1.800 и 2.800 погубљених припадника 28. дивизије. То су моје процјене. Међународна комисија за Сребреницу је ишла мало шире. Једна друга група заробљена у истом тренутку на том подручју је смјештена у Батковиће, причамо о пар стотина припадника 28. дивизије. Знамо за ту бројку и због сателитских снимака Американаца и НАТО-а у Новој Касаби на стадиону и у Сандићима, знамо колико је аутобуса и камиона кориштено за превоз тих заробљеника, тако да отприлике имамо реалне процјене поред свега осталог – појаснио је Павловић.
Он је навео да су, прије одлуке Војске Републике Српске да уђе у Сребреницу, припадници 28. дивизије, који су претходне четири године чинили стравичне злочине над српским становништвом, напустили то подручје и оставили жене и дјецу.
– Ми смо на захтјев УН и на захтјев народних представника бошњачких цивила транспортовали и превезли све те цивиле на територију гдје су хтјели, на муслиманску територију. Ни на који начин нисмо угрожавали опстанак бића, чак ни тог народа регије Сребреница, а камоли на нивоу цијеле БиХ – указао је Павловић.
Павловић је као свједок експерт свједочио на суђењу некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу у Хашком трибуналу и указао је на издвојено мишљење судије Приске Нијамбе приликом доношења пресуде.
– Она је звијезда афричког правосуђа и међународног права. Она јасно говори да ту нема елемента геноцида. На крају крајева, професор Јехуда Бауер, који је у свијету у посљедњих 50 година највећи када је ријеч о истраживању Холокауста, каже да, уколико масакр или злочин у Сребреници добије квалификацију геноцида, ми онда морамо пронаћи нови термин за стварне геноциде. Мислим да је то довољно јасно – навео је Павловић.
СДА, КОЈА ЈЕ КОНТРОЛИСАЛА ТАКОЗВАНУ АРМИЈУ БиХ, ИЗВРШИЛА ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ ПОДРИЊА
Павловић је рекао да је војска такозване Армије БиХ, под контролом радикалне исламистичке структуре „Муслиманске браће“, односно СДА, на подручју Подриња извршила етничко чишћење на територији око 900 километара квадратних, и то по њиховим свједочењима и доказима.
– Акције су спроводили према принципу спаљене земље. Све што су могли да убију, они су убили на том подручју. Тада је око двије хиљаде Срба на најбруталнији начин убијано, мучено, силовано. То је подсјећало на дјеловање `Исламске државе`. Они да су успјели да убију пет хиљада Срба, убили би. Све је спаљено и опљачкано. Они који су заробљени, доживјели су такву тортуру да су често пожељели да нису живи ухваћени – истакао је Павловић.
Он је рекао да све ово траје до 1993. године, када Срби одлучују да то спријече, међутим, Павловић додаје да се тада мијешају странци који су спасили злочинце тако што су успоставили наводну демилитаризовану зону у Сребреници.
– То је урађено да би се сачувао муслимански војни потенцијал за рачун НАТО-а, Амриканаца, Нијемаца и других. Сребреница и Жепа никада нису демилитаризоване. Од тада па до јула 1995. године више стотина Срба, цивила и војника је убијено од напада муслиманских војних формација из ове двије енклаве – истакао је Павловић.
Директно одговорни за ове злочине су, према ријечима Павловића, Уједињене нације јер су припадници УН били задужени за контролу.
– УН је знао за постојање муслиманских снага у Сребреници јер је команда 28. дивизије била у истој згради гдје и припадници УН. Након напада, муслиманске снаге су се повлачиле у сигурну зону. Политички Запад нити политичко Сарајево не интересују чињенице, ми причамо о једној врсти идеологије и политичке агенде – навео је Павловић.
У ПОТОЧАРИМА СУ САХРАЊЕНИ И УБИЈЕНИ У БОРБАМА, МЕЂУ ЊИМА ИМА РАТНИХ ЗЛОЧИНАЦА
Број страдалих, с којим се и данас манипулише, никада није утврђен, а Павловић појашњава да је много разлога за то, првенствено јер су у Поточарима сахрањени и они који нису страдали на подручју Сребренице, али и они који су погинули у ратним борбама, што потврђује тезу да је ријеч о војницима, а не о цивилима.
Он је навео да је као полазна основа за број страдалих послужио списак несталих у пробоју ка Тузли.
– На том списку несталих се налазе сви који су погинули у пробоју, током пробоја у борбама на разне начине, како сам напоменуо, као и они који су заробљени и погубљени. На том списку су у почетку били и они који су заробљени, па су касније размијењени – навео је Павловић.
Павловић је указао и на чињеницу да изглед споменика, односно нишана, указује какав статус су имали они који су сахрањени у Поточарима, што је у супротности са оним што данас тврде Бошњаци.
Показујући фотографије, Павловић је објаснио на основу израде споменика да су Поточари војничко гробље: „Ово је нишан, надгробни споменик у Поточарима који сам сликао прије десетак година, Ејуба Голића, команданта 28. брдског самосталног батаљона, човјека који, према нашим сазнањима, је одговоран за многе злочине над Србима у Подрињу. А ово је споменик Мушана Топаловића Цаце у Сарајеву на централном војничком гробљу муслиманском на Ковачима у Сарајеву, недалеко од Алије Изетбеговића. Ово је исти споменик“, истакао је Павловић за Срну.
Он каже да су сви споменици рађени према јасним инструкцијама и законским одлукама.
– Ево, значи, цијели Поточари су фактички војничко гробље. У Поточарима су сахрањени сви који су погинули у борбама са нама или у међусобним борбама, као и они који су жртве ратног злочина, заробљени и погубљени. Тако да, и сви они имају статус војника. Њихове породице примају финансијске надокнаде по том основу – указао је Павловић.
Посебно проблематичан је, каже Павловић, такозвани „Марш мира“ који се организује у Федерацији БиХ уочи обиљежавања годишњице у Сребреници, а који предводи Насер Орић, да би на чело колоне при уласку у Републику Српску стао неко од западних амбасадора иако се том приликом уз ратне заставе величају ратни злочинци.
– То је у ствари иницијација младих из БиХ, младих муслимана и других муслимана из региона за борбу за ислам и калифат, исламску државу БиХ као и европски калифат. То је оно што нас и са безбједносног и другог аспекта јако мучи. Зашто и даље одређене западне земље, знајући све ово боље од нас, инсистирају на томе да је то геноцид, на резолуцији, то је сад опет питање за себе, али имамо сазнања и спознаја зашто је то тако – закључио је Павловић.
ИЗВОР: РТРС, СРНА