Поводом трагичних догађаја 3. и 4. маја који су потресли не само Републику Србију, Републику Српску већ цијели регион и шире, осјећамо потребу да након неколико дана од ове страшне трагедије подијелимо са јавношћу стручно мишљење за које се надамо да може бити бар од мале помоћи.

У жељи да се јавности понуди још један стручни осврт на утицај насилних и уопште штетних садржаја који се младима пласирају кроз савремене видове забаве, замолили смо професора Питера Мантела (Peter Mantello), стручњака за питања медија, етике и технологије на Ritsumeikan Asia Pacific University у Јапану да нам да свој осврт на немиле догађаје. Иначе, професор Мантело је прије неколико седмица боравио у Бањој Луци и Београду поводом стручних и научних скупова у чијој организацији смо учествовали.

Професор Мантело је стручњак за питања савремених медијских технологија као и вјештачке интелигенције и са њима повезаног савременог тероризма. Аутор је неколико истакнутих монографија и већег броја научних радова из ових области, а његова најновија истраживања усмјерена су и на анализу геополитичких промјена и медијских манипулација. Текст кратког осврта на наведене трагичне догађаје професора Мантела преносимо у цјелости.

Убилачки апетити: прикази видео насиља и затрована мушкост

Када су ме из Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске замолили да дам свој кратки осврт поводом страшне трагедије која се догодила 3. маја у Београду, нисам могао да замислим да ће се други овакав догађај десити већ сутрадан.
Зашто се овако нешто догађа? То је исто питање које годинама у Америци и другдје постављају родитељи жртава сличних трагедија.

Као стручњак за медијске студије провео сам готово деценију истражујући везу између насилних видео игара и насумичних аката насиља у стварном свијету. На сличан начин на који то чине мејнстрим акциони филмови и ТВ драме, и видео игре пружају својој
публици осјећај некаквог инструктивно-образовног карактера за разумијевање тога како стварни свијет наводно функционише. Али, за разлику од пасивне природе филма или ТВ-а, у којима је гледалац због саме природе садржаја пасиван, видео игре пружају
корисницима интеракцију, мобилност и способност да стварају своја окружења и искуства у сугестивном и реалистичном свијету видео игара. Компаније које продају видео игре ратног садржаја у којима играч директно учествује у борбама-убиствима често покушавају да подметну тврдње да кроз видео игре оваквих садржаја едукују играче о геополитичким сукобима, али у ствари они индиректно промовишу културу насиља као рјешења проблема. На виртуелном бојном пољу играчи добијају новац за убиства (других људи) која врше у реалистичној видео игри, а тај новац онда користе за куповину још моћнијег оружја и панцирних одијела. Што моћније оружје и панцирно одијело играч сакупи, то је већа вјероватноћа да ће побиједити у игри. Као резултат, веза између побједе у убијању противника и много новца у видео игри, претвара се у немилосрдну алегорију о томе како је насиље везано са затрованом мушкошћу у савременом друштву.

Разлог зашто су ове игре често тако привлачне адолесцентима и младим мушкарцима је тај што им омогућавају да постигну илузију контроле над својим свијетом. Кохерентна, алгоритамска природа виртуелног бојног поља нуди играчу појачан доживљај себе, али и уточиште од хаоса и непредвидивости њиховог стварног свијета.

Свакако, морамо се замислити над друштвом које дозвољава да нелегално оружје буде лако доступно. Али такође треба да будемо свјесни да из приказивања токсичних садржаја преко екрана и видео игара, које покреће индустрију забаве, настају мантре које адолесценти и младићи усвајају, а које алудирају на то да се мушкост стиче и проблеми рјешавају само насиљем. Попут 13-годишњака у Београду и 21-годишњака из Младеновца, отуђени младићи широм свијета све више се удаљавају од директног искуства и стварног живота само да би доживјели катарзу и нашли заједницу у приказима насиља путем екрана и у реалности видео игара.

У неком тренутку ове виртуелне фантазије нису више биле довољне да умире њихове узнемирене и помућене умове и одлучили су да их спроведу у стварном свијету са смртоносним посљедицама.“