Текст преузет са странице СРНА-е

Директор Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске Душан Павловић рекао је Срни да Српска већ 29 година води одсудну борбу за очување испреговараног и ратификованог међународног мировног споразума, упркос чињеници да се у Дејтону одрекла великог дијела својих историјских територија које је одбранила у првом европском прокси рату послије 1945. године.

„Исте деструктивне силе које су гурнуле Украјину преко /украјинског предсједника Владимира/ Зеленског у уништење и данас гурају цијелу Европу у самоубиство, све вријеме покушавају и у БиХ да обезбиједе дестабилизацију кроз анулирање Дејтонског мировног споразума“, рекао је Павловић.

Павловић је истакао да је прије 29 година у Дејтону парафиран међународни мировни споразум којим је, данас је то јасно, заустављен само оружани дио првога прокси рата у Европи, а тадашњи Зеленски /Алија Изетбеговић/ је фактички добио 23 одсто територије уз обећања оних који су га увукли у рат да ће временом добити цијелу територију БиХ.

„Истог тренутка креће и разваљивање тог конкретног мировног споразума и његових анекса за чије преговарање, усаглашавање и коначну верзију кључну улогу имају зараћене стране тј. Република Српска и ФБиХ“, нагласио је Павловић.

Он је навео да сваки од тих анекса такође има статус међународног уговора, те самим тим Српска и ФБиХ су њихови тумачи, укључујући Анекс четири који као међународни уговор има функцију Устава БиХ.

„Ове двије стране су имале кључну улогу и у преговарању и договарању финалне верзије Анекса 10 који јасно дефинише и улогу високог представника. Самим тим ове двије стране, тј. оба ентитета, кроз јасан преговарачки капацитет како у Дејтонском мировном споразуму тако и у анексима овог споразума, могу и морају да тумаче и Анекс 10 јер су га оне испреговарале, те знају врло добро шта је постигнуто у тим преговорима“, рекао је Павловић.

Он је подсјетио да је одмах након ратификације Дејтонског мировног споразума, неформална дипломатска групација кроз тзв. ПИК, противно међународном праву ушла у ингеренције и мандат Савјета безбједности УН, те кренула у разградњу овог међународног мировног споразума.

„Кључне земље ПИК-а су у међувремену извршиле политичку окупацију БиХ, свјесно и системски рушећи међународни мировни споразум који је зауставио рат и обезбиједио мир у БиХ формираној на основу овог споразума. Саучесници у овом својеврсном злочину против мира су, осим водећих земаља ПИК-а, високи представници који су користили тзв. бонска овлаштења, те тако урушавали међународни мировни споразум који је ратификовао Савјет безбједности УН“, рекао је Павловић.

У том смислу, додао је он, све што ради Уставни суд БиХ мимо Анекса четири као међународног уговора којег могу тумачити само стране уговорнице, те Суд и Тужилаштво БиХ који кроз политички процес предсједнику Републике Српске Милораду Додику директно крше међународни мировни споразум и међународно право и тако изазивају нове нестабилности и потенцијални конфликт, сигурно ће се суочити са успостављеним рачуном за сва кривична дјела.

„Изузетно је важно имати стално на уму да је Дејтонски мировни споразум верификован од Савјета безбједности УН, те да свако значајно кршење или одступање од његових одредби, па и Анекса четири као међународног уговора који има функцију Устава БиХ, могло би у будућности активирати интерес Савјета безбједности, који има овлашћења да осигура спровођење мировних споразума који се тичу међународног мира и безбиједности“, рекао је Павловић.

Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса парафирани су 21. новембра прије 29 година, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.

Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.

Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.