Недавно сам, на позив организатора, присуствовала округлом столу Рурални развој кроз перспективу младих: социолошки, демографски и економски аспекти, одржаном 28. маја 2025. године у Требињу, у оквиру програма Међународног симпозијума пољопривредних наука – АгроРес 2025. Сходно свему што сам чула на овом важном скупу, желим да дам кратки социолошки осврт на кључне теме и изазове који су истакнути током дискусије.
Рурална средина, то јест село, традиционално је имало централно мјесто у социокултурном и економском животу нашег друштва. Историјски гледано, село је било мјесто у којем су се формирале друштвене норме, одржавале породичне и заједничке вриједности и преносио културни идентитет. Данас, међутим, рурална подручја пролазе кроз значајне трансформације под утицајем урбанизације, миграција, глобализације и социјалних промјена. У случају Републике Српске, рурална подручја не представљају само економску категорију већ су и носиоци културног, историјског и националног идентитета. Међутим, усљед демографских губитака и све чешћег преласка младих у градске средине, село губи функцију друштвеног интегратора. Ово доводи до ослабљене социјалне кохезије и нарушавања колективног идентитета. Истовремено, питање генерацијске обнове постаје један од највећих друштвених и политичких приоритета. Без младих породица, дјеце и активне радне снаге, село не може опстати као жив и одржив друштвени организам. Управо рурална подручја могу понудити услове за формирање и останак младих породица, доступну земљу, мање трошкове живота, блискост с природом, али и простор за иновације и предузетништво. Уколико се село препозна као мјесто живота, а не само производње, оно може постати темељ генерацијске обнове у Републици Српској.
Иако се често наглашава економски аспект одласка младих, истраживања и теренски увиди показују да се многи млади одлучују на миграцију због недостатка социјалне динамике, културних садржаја и могућности за лични и професионални развој у руралним срединама. Модернизација руралног простора често се перципира као процес који угрожава традиционални начин живота. Ипак, ове двије димензије нису нужно у сукобу. Напротив, кроз иновације у пољопривреди, дигитализацију локалне привреде, развој еко-туризма и подршку креативним индустријама, могуће је ојачати руралне заједнице и представити село као савремени простор развоја, а не као простор стагнације и атрофије.
Један од највећих друштвених изазова јесте промјена друштвене перцепције села. Умјесто да се посматра као пасивно, изоловано и нефункционално окружење, потребно је редефинисати село као простор друштвених иновација, социјалне креативности и активног учешћа младих. Управо у том контексту село добија нову улогу – да буде темељ не само културне и економске обнове већ и биолошког и демографског опоравка друштва. Позитиван примјер је ММА – Мрежа младих агропредузетника, која, кроз стручну и друге врсте подршке Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске, путем умрежавања, размјене знања и модернизације производних процеса, показује да рурална подручја могу бити простори социјалне и економске виталности. Ова мрежа оснажује младе да остану у руралним срединама и граде своју будућност у складу с локалним ресурсима и глобалним трендовима.
Савремени концепт руралног развоја мора се темељити на децентрализованом и инклузивном приступу. Институције не би требало да имају искључиво улогу финансијских подстицаја него и креатора социјалних политика које подстичу активно учешће младих у локалним процесима одлучивања. Охрабрујући примјери, као што су активности локалне заједнице у Шековићима, показују да партнерства између младих лидера, општинских власти и републичких институција могу допринијети изградњи одрживих модела руралног живота. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, кроз подстицаје и програме намијењене младима, игра значајну улогу у ојачавању капацитета села и стварању услова у којима млади могу препознати руралну средину као свој избор, а не компромис. За одрживи рурални развој неопходно је социолошко преиспитивање села као друштвеног простора. Село мора бити схваћено као динамичан, отворен и функционалан амбијент који пружа једнаке могућности као и урбана средина. Оно треба да постане мјесто у којем ће нове генерације не само живјети већ и планирати своју будућност.
Без систематске подршке институција, активног ангажмана младих и сарадње са локалним заједницама, рурална подручја ће наставити да се суочавају са демографским падом и социјалном маргинализацијом. Међутим, кроз друштвене иновације, социјалну мобилност, интерсекторску сарадњу и снажну подршку генерацијској обнови, село може постати стратешки ресурс друштвеног развоја и очувања идентитета Републике Српске.
Због свега горе наведеног, Центар за друштвено-политичка истраживања Републике Српске, сходно свом мандату, наставиће да пружа активну стручну подршку у процесу руралног развоја, не само кроз пружање стручне подршке ММА – Мрежи младих агропредузетника, већ и кроз системско усмјеравање политика које подстичу социоекономску стабилност неопходну за генерацијску обнову села као бољег мјеста за живот.