TРЕБИЊЕ, 27. ЈУНА /СРНА/ – Симпозијум “Косовски завјет – историја и култура памћења у Републици Српској”, чији је циљ истицање значаја Косовске битке и насљеђа као суштине српског идентитета, те великих цивилизацијских порука Косовског завјета које нису ограничене само на српски народ, отворен је данас у Музеју Херцеговине у Требињу.

Историчари и археолози ће у оквиру двије сесије Симпозијума говорити из различитих аспеката на тему Косовске битке, али и археолошких истраживања средњовјековног Tребиња.

Директор Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске Душан Павловић рекао је да је овај скуп посвећен Косовском завјету важан, јер је Република Српска реафирмација средњовјековног српског културног идентитета.

“Важна је историјска утемељеност Косовског завјета из кога произилази систем вриједности српског народа”, рекао је Павловић и додао да је данас потписан и споразум о сарадњи са Музејом Херцеговине у Tребињу.

Директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић навела је да ова установа дуги низ година ради на култури сјећања, али и учењу шире јавности о богатој прошлости Херцеговине и српског народа.

“Овакве сарадње могу само да допринесу да све оно што иначе радимо постане видљивије, уз подршку Републике Српске и њених инстититуција. Све оно што је до сада урађено на пољу археолошких истраживања је плод ентузијазма, без озбиљне стратегије. Херцеговина тражи и заслужује такав третман”, рекла је Грујићева.

Бојан Крунић са Филозофског факултета на Палама изјавио је новинарима да овај научни скуп представља озбиљан подухват институција да се дају одговори на битна питања за српско друштво данас, те да је у његовој основи чување српског националног идентитета.

“Косовски завјет настаје са циљем да чува колективни и национални идентитет који је постојао прије тог догађаја у историји српског народа”, рекао је Крунић. ***

Археолог Марко Алексић изјавио је да је Косовска битка величанствен и драматичан догађај те епохе, највећи војни отпор балканских хришћана турским освајањима.

“Косовска битка с друге стране показује војно јединство српских земаља. Краљ Tвртко Котроманић је учествовао са својим најистакнутијим војсковођом Влатком Вуковићем у Косовској бици и то је била трећина српске војске”, навео је Алексић и додао да је било заступљено и политичко јединство и идеја насљеђа немањићке државе.

Симпозијум се одржава у оквиру истоименог тродневног програма који ће бити настављен сутра, када ће бити служена Света архијерејска литургија у Цркви Светог архангела Михаила у Tрновом Долу код Билеће.

Преузето са: Срна