Република Српска је створена као српско “не” новом геноциду, али геополитички циљ Запада није се промијенио, па и данас Њемачка, преко својих високих представника у БиХ, наставља са политиком из 19. и 20. вијека, рекао је директор Центра за социјално-политичка истраживања Републике Српске Душан Павловић.

– Тако њемачки чиновник Кристијан Шмит, који је отворено велича неке од највећих нацистичких злочинаца и који се лажно представља као високи представник, на сваки начин покушава да заврши посао својих идеолошких и политичких предака – рекао је Павловић.

Он је навео да је Република Српска створена 9. јануара 1992. године као српско “не” новом геноциду и да зато нема намјеру да допушта понижење и нову окупацију своје дјеце од старих непријатеља.

Павловић је истакао да легално изабрано руководство Републике Српске на челу са предсједником Милорадом Додиком, који је директни потомак преживјелих жртава геноцида у Независној Држави Хрватској /НДХ/, као и многи, свим расположивим снагама и средствима штити Србе западно од Дрине, који су преживјели геноцид и атак Запада.

– Република Српска је истинско огледало како нас Срба, тако и наших непријатеља, као и свих који се називају нашом браћом и пријатељима – рекао је Павловић за РТ Балкан.

У тексту се подсјећа да је 13. септембра обиљежен Сабор новомученика јасеновачких, који је од 2012. године укључен и у календар Руске православне цркве, као и да је у страшном систему логора смрти Јасеновац убијено око 700.000 православних Срба.

Говорећи о геноциду над православним Србима у марионетској НДХ и његовим посљедицама, Павловић је истакао да је, након што је разрушила Краљевину Југославију, нацистичка Њемачка предала милионе Срба под контролу својих савезника Хрвата, муслимана, Албанаца, Мађара и Бугара.

Нијемци су одобравали, па чак и подржавали понижења, дехуманизацију, мучења, силовања, масовна убиства дјеце и фактички геноцид над Србима, а у НДХ нацисти су, додао је он, формирали 13. дивизију СС “Ханџар”, која је вршила монструозне злочине.

Приликом њеног формирања нацистичко руководство је, каже Павловић, сарађивало са “Муслиманском браћом” на територији данашње БиХ и великим јерусалимским муфтијом Ел Хусеином, лидером “Муслиманске браће” на територији тадашње Палестине.

– Посљедице њемачком нацистичког пројекта за Србе су такви да је у вишевјековним српским крајевима није било младих Срба за војну службу до средине шездесетих година 20. вијека, а број Срба у градовима у којима је српско становништво раније било већинско, није достигао чак ни број становника из 1941. године – истиче овај стручњак.

Према његовим ријечима, када је послије пада Берлинског зида крајем осамдесетих година 20. вијека Њемачка започела распад Југославије, урадила је то поново преко хрватских и муслиманских сљедбеника радикалне идеологије, које је користила и за вријеме геноцида над Србима у Другом свјетском рату.

У исто вријеме, додао је он, почиње и први прокси рат политичког Запада, у датом случају против Срба у Хрватској и БиХ, који је достигао свој војни врхунац 1999. године нападом на Србију.

Павловић је навео да је, припремајући се за рјешавање српског питања у Југославији, политички Запад започео медијску кампању за дехуманизацију и демонизацију Срба, као и рушење јединственог српског простора.

У исто вријеме, напомиње он, како би имали могућност да изврше нови злочин, неопходно је било започети активност на прикривању, искривљавању и манипулацији историјским подацима из времена Другог свјетског рата.

– На тај начин, по својој суштини нацистичка србофобија је деведесетих година постала глобални феномен – оцијенио је Павловић.

Извор: РТРС