Начелник Одјељења за идентитетска истраживања и културу памћења у Центру за друштвено-политичка истраживања Републике Српске, Предраг Лозо, 20. априла је гостовао у емисији Дан медијске куће Евроњуз поводом обиљежавања Геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ. Истовремено, разговор се односио и на проблематику ревизије историје те питања меморијализације, културе памћења и симболике Јасеновца.
Осврћући се на обиљежавање Дана сјећања у Доњој Градини, Лозо је истакао да само „питање страдања и жртава вуче емоције и у појединцу и у колективу, међутим ми говоримо о нечему што се зове политика памћења једног друштва. Најбитније, универзална порука која се шаље приликом ових обиљежавања јесу универзалне поруке да се не заборави и да се не понови“.
Лозо је истакао да се стварање Републике Српске, посматрано у овоме контексту, заправо појављује као испољавање националног рефлекса насталог као резултат појединачног и колективног памћење српског народа на злочине из периода НДХ и након.
Када говори о Јасеновцу, Лозо напомиње да свакако „јесте симболично што ниједна војска није успјела да дође и ослободи, него су логораши сами, њих преко 1000, кренули и својим тијелима одлучили да направе пролаз кроз логорске жице. Прије тога, увече 21. априла, жене су преведене у Доњу Градину и убијене су, онда су логораши видјели да им се спрема ликвидација логора како би се усташке снаге повлачиле на сјеверозапад, према Загребу. Преживјело је њих 167“.
Лозо истиче да је централно стратиште за егзекуције Срба посебно након козарачке офанзиве 1942. године, постала Доња Градина.
На посљетку, Лозо се осврнуо и на питање меморијализације, образложивши њен кључни значај, што су истакли и званичници Србије и Републике Српске на обиљежавању у Доњој Градини. Иако је споменик на овом локалитету годинама тема, он мора бити грађен институционално уз стручну помоћ. Истакнуто је такође да је за културу памћења изузетно битан, а дуго запостављен, интернационални моменат.
Гостовање у цијелости можете погледати путем сљедећег линка:
Извор: Евроњуз