Република Српска настала је као одбрамбени рефлекс да се српском народу не би поновио геноцид попут онога који је преживио у периоду од 1941. до 1945. године у пронацистичкој Независној Држави Хрватској. То је видљиво и из њених оснивачких докумената, и то у Декларацији Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини од 24. октобра 1991. године, у Декларацији о проглашењу Републике Српског Народа Босне и Херцеговине од 9. јануара 1992. године, те у првом уставу Републике Српске од 28. фебруара 1992. године. Говоримо, дакле, о веома битном елементу колективног памћења.

Институционални оквир Републике Српске има обавезу да, у складу са савременим теоријским посматрањима и управљањем политикама памћења у области јавних политика и једним од најзначајнијих ресурса сваке заједнице, покаже одговорност друштва према овој теми. У вези са наведеним највеће законодавно тијело Републике Српске је у претходном периоду усвојило неколико докумената: Декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата, од 22. октобра 2015. године, те Закључке у вези са разматрањем Информације о „Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета” од 1. јуна 2020. године.

У вези са актуелним дешавањима, као и због евидентне потребе да се теоријске поставке ове материје недвосмислено прецизно одреде и дефинишу у складу са међународним научним достигнућима и стандардима, Центар за друштвено-политичка истраживања Републике Српске као институција надлежна и за културу и за политике памћења покренуо је иницијативу и, заједно са другим стручним и научним институцијама Републике Српске, учествовао у доношењу новог стратешког документа из области политике памћења жртава Геноцида над Србима у НДХ. Саборним и стручним радом историчара, правника, политиколога и других стручњака и представника академске и стручне заједнице, у којем су учествовала и три представника Центра, пред Народну скупштину Републике Српске је дошао документ под називом: Резолуција о осуди и забрани промовисања и величања идеологије и симбола Независне Државе Хрватске и усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола. О осталим околностима које су пратиле настанак овог документа јавност је била благовремено упозната.

О значају овог документа, који је институционални одговор на величање и рехабилитацију идеологије и симбола НДХ, као и на могуће безбједносне пријетње у окружењу Републике Српске, говори и чињеница да је Народна Скупштина Републике Српске ову резолуцију усвојила једногласно. Резолуција и закључци везани за њу усвојени су на засједању 17. марта 2026. године (види овдје), а у Службеном гласнику Републике Српске објављени су након обављене неопходне законске процедуре 17. марта 2026. године.

Преузими Резолуцију у ПДФ документу: